Смрт двије младожење 0001    У Богића у Морачу доњу 0002    У њега се три весеља граде: 0003    Кћер удаје, а два жени сина, 0004    Кћер удаје у Васојевиће, 0005    А синове жени из Дробњаках. 0006    Он окупи сватах пет стотина, 0007    Поведе их зеленом планином, 0008    Докле дође у племе Дробњаке. 0009    Ту сватове димно дочекали, 0010    Дадоше им даре и ђевојке, 0011    И ојдоше зеленом планином. 0012    Кад дођоше Брду Млијечноме, 0013    Ного вика војводе Богићу: 0014    "Сад сватови коње разиграјте, 0015    ”Ко најпрви дође Јели Крњој, 0016    "Хоћу њега послат’ на муштулук." 0017    Сви сватови коње разиграше, 0018    Ма најпрве двије младожење. 0019    Послаше их у Морачу доњу. 0020    Кад дођоше у Плочник планину, 0021    Ту је њима лоша срећа била, 0022    Е их турска чета дочекала, 0023    Обојици главе окинула, 0024    Узеше им коње и оружје, 0025    Па играју од Нихшића Турци, 0026    Главама се бјеху посилили, 0027    Оно чуше кићени сватови, 0028    Потрчаше, Турке претекоше, 0029    И с Турцима џанак заметнуше, 0030    Посјекоше дванаест Тураках; 0031    Оњен нину браћу покопаше. 0032    А да видиш жалост од војводе, 0033    Ка’ је своје снахе дофатио, 0034    И јаглаке на њих омрчио, 0035    Заплака се ка дијете мало, 0036    Па их бјеше Богић пригрлио, 0037    Ондоле их натраг оправио, 0038    И њима је ријеч говорио: 0039    "Хајте с Богом, моје снахе миле, 0040    "Ко ве срете, синко, да не рече, 0041    "Да не рече, е сте бјегунице, 0042    "Но да свак зна е сте удовице 0043    "Ка с’ ископа кућа војводина." 0044    ?? 0046    ?? 0048    ?? 0050    ??